Kalkulator Eksternih Troškova KET1.0

Osnovni zadatak prevoznika je proizvodnja transportne usluge. No, kao rezultat realizovanog transportnog rada, u transportu se generišu i sporedni, neželjeni, često negativni, ali po pravilu ne zaobilazni efekti uticaja na društvo i životnu sredinu. To su takozvani eksterni uticaji transporta. Eksterni uticaji transporta mogu biti kratkoročni ili dugoročni,lokalni, regionalni ili globalni. Negativni eksterni uticaji su često udruženi i deluju sinergijski međusobno ili sa drugim antropogenim negativnim uticajima. Po pravilu su teško merljivi, ali je izvesno da raste svest o njihovom postojanju, potrebi da se oni izmere i novčano vrednuju, kako bi mogle da se preduzimaju odgovarajuće sistemske ili individualne mere za njihovo smanjenje.Najvažniji eksterni efekti transporta koji stvaraju neželjene društvene troškove su:

- emisijagasovastaklenebašte,
- zagađenjevazduha,
- buka,
- saobraćajnenezgode,
- saobraćajnazagušenja.

Pored ovihnajvažnijihefekatamogu se javitiidrugi, kojisutežemerljivi, dugoročniikumulativni, testogadelimičnozanemareni u dosadašnjimistraživanjima. Tuspadaju, na primer, zagađenjevodeizemljišta, oštećenjapejzažaiprirode, dodatnitroškoviizgradnje, proizvodnjeieksploatacije, vizuelnonarušavanje, efektiseparacijeizauzetostizemljišta, itd.

Eksternitroškovi (ET) transporta, odnosnonegativnetransportneeksternalije, predstavljajuekonomsketroškovekoji se popravilu ne uzimaju u obzirprilikomplaniranjatranportnihoperacijairuta.

Fakultettehničkihnauka je u okvirunaučno-istraživačkogprojekta TR36030, kojirealizuje u saradnjisaP.U. Srbijatransport, a.d., razvioalatzabrzijednostavanproračuneksternoguticajatransportnihoperacija u međunarodnomdrumskom robnomtransportunanivoupojedinačnogvozila. Osnovniciljalata – KalkulatoraEksternihTroškovaKET1.0- je podizanjesvesti u transportnimpreduzećima o negativnimeksternimuticajimatransportainjihovojekonomskojproceni.

Pozivamo Vas da isprobatekalkulatorKET1.0iproveritekakviikolikisueksternitroškovidrumskogrobnogtransportazaisporukekojedanasrealizujuVašavozila.

RFID tehnologija omogućava automatsku, beskontaktnu identifikaciju objekata, ljudi ili životinja putem radio signala koji se emituju na određenoj frekvenciji. Iako sama tehnologija nije nova, njena primena u logistici i upravljanju lancima snabdevanja, intenzivnije se istražuje tek od početka ovog veka.

U lance snabdevanja može biti uključen veliki broj različitih učesnika: proizvođači, veleprodaja/distributer, logistički provajder, prevoznik, maloprodaja, tako da su njihovi interesi za implementaciju RFID sistema različiti.

Glavni cilj kompanija koje primenjuju RFID sisteme u svojim lancima snabdevanja je da kroz automatsku identifikaciju i praćenje pojedinačnih proizvoda, podignu efikasnost lanca snabdevanja. Za praćenje tokova roba kroz lanac snabdevanja, posebno su zainteresovani proizvođači, distributeri i maloprodaja, koji su već započeli sa implementacijom ove tehnologije i beleže efekte kroz: uštede u vremenu rada i radnoj snazi; povećan stepen popunjenosti porudžbina; veći obrt zaliha; veću garanciju kvaliteta proizvoda; kraće vreme isporuke; niže prosečne i sigurnosne zalihe; manji nedostatak zaliha; manji gubitak proizvoda. Predvodnici ovakve primene RFID sistema u lancima snabdevanja su: Wal-Mart, Metro, Tesco, Carrefour, Migros, Procter and Gamble, Otto konzern, Gilette, Oetker, Nestle, Ford, i dr.

RFID se, sem za praćenje tokova roba u cilju njihove racionalizacije, može primenjivati i iz bezbednosnih razloga. Hutchinson corporation (sa velikim centrima u Hongkongu, Roterdamu, Felikstovu itd.), sa godišnjim obrtom od 44 mil. kontejnera uvodi za svaki kontejner senzore spolja i iznutra, koji registruju između ostalog i odnose svetla, promenu vlažnosti, pritisak vazduha, određene hemijske parametre itd. i spremni su da u svako doba pošalju e-mail alarm centrali. U nekim lukama (npr. Los Angeles i Long Beach), aktivni RFID sistem se koristi iz bezbednosnih razloga i za rešavanje problema zagušenja u lukama. Svi kamioni koji ulaze u luke moraju da imaju RFID tagove koji se očitavaju pri ulazu i izlazu.

SSA Marine, jedna od najvećih svetskih kargo kompanija, uvela je RFID tehnologiju za praćenje kontejnera u nekoliko luka na zapadnoj obali. Na kontejnerskoj dizalici se nalazi čitač a na kontejneru aktivni tag, što omogućava da se identifikuje odgovarajući kontejner i utovari na odgovarajući kamion.

The Joint Automotive Industry Forum (JAIF) je definisao smernice za primenu RFID za praćenje i pronalaženje povratne ambalaže u lancu snabdevanja korišćenjem pasivnog RFID taga kao identifikatora. Ovakva inicijativa je proistekla zbog problema povezanih sa vlasništvom, održavanjem i gubitkom povratne ambalaže u lancima snabdevanja.

Kompanija Iveco u saradnji sa Kuehne + Nagel, koristi RFID da upravlja rezervnim delovima u automobilskom sektoru. Sistem, koji je u pogonu u Torinu, olakšava naloge za zamenu delova isporučenih od dobavljača. Kuehne + Nagel prima delove i dodaje EPC Gen 2 oznake kodirane sa identifikacionim brojem i štampane sa bar kodom, tako da ih dileri mogu koristiti za praćenje.

DHL je integrisao RFID u svoje kamione za dostavu, kako bi se ostvarila brža isporuka paketa. Ova inicijativa je nazvana SmartTruck i ostvarila je mnoge ciljeve. Ostvarene su očekivane uštede u potrošnji goriva i emisiji ugljen-dioksida, povezana je tačnost u prikupljanju i isporuci pošiljaka.

Prethodni primeri su ukazali na neke od mogućnosti primene RFID sistema u logistici. Ima ih još, ali ima i problema. Ono što je izvesno je da RFID dolazi!